Уколико се осврнемо на почетке културног просвећења локалне заједнице, појава Првог градиштанског читалишта на Светог Саву давне 1848. године, коју бележе Сербске народне новине, засигурно је представљала једно ново поглавље у свим сегментима друштвеног живота наше варошице. По угледу на друга читалишта, која су се тих година оснивала по градовима Србије, у Градиштанском читалишту су се читале новине, организовале беседе и предавања, као и курсеви описмењавања и рачунања. Прво забележено предавање у пожаревачком крају одржао је др Илија Јовановић 1872. године у Градиштанском читалишту.
Није познато шта се у наредним годинама дешавало са Читалиштем, али се зна да су за време Првог светског рата, током бугарске окупације, спаљене све српске књиге.
Тридесетих година је постојала читаоница Трговачке омладине, док током Другог светског рата, Читаоница није радила.
Након ослобођења, 1947. године обновљена је Градска читаоница, а потом је припојена Народном универзитету, 1967. године.
Почетком 1995. Библиотека постаје самостална институција.
Смештена је у једну од најлепших грађевина Старе чаршије, задужбнину добротвора Саве Ж. Обрадовића и жене му Кате, и у складу са историјским и архитектонским значајем овог здања, али и атрактивном локацијом, Библиотека успева да сачува дух минулих времена, али и да одговори на захтеве савременог друштва.
Упркос дугој историји ове институције, која нам је у одређеним временским периодима потпуно недокучива, а у оним, пак, сазнатљивим, драматична и протејска, Градиштанско читалиште, које је претеча данашње Библиотеке, представља најстарију институцију културе.