КОНКУРС ЗА ПОЕТСКИ РАД
О ВЛАСТИМИРУ ПАВЛОВИЋУ ЦАРЕВЦУ
Културни центар „Властимир Павловић Царевац“ у Великом Градишту расписује конкурс за поетске радове на тему живота и дела великог уметника.
Молимо заинтересоване да пошаљу радове. Детаљи конкурса налази се у даљем тексту.
- У циљу очувања успомене на родоначелника српске народне музике, а на иницијативу Уметничког савета фестивала „Царевчеви дани“, Културни центар „Властимир Павловић Царевац“ у Великом Градишту расписује конкурс за поетске радове на тему живота и дела великог уметника.
- Учешће на конкурсу нема старосну границу. Сваки учесник може да конкурише и са више од једне песме.
- Песма може да буде написана у стиху или у слободној форми, примерене дужине, да тематски буде везана за живот и дело Царевца, као и за трагове које је он оставио.
- Наслов и опрему песме даје сам аутор. Песма се доставља у ћириличном или латиничном писму.
- О радовима одлучује Стручни жири. Одлуке жирија су коначне.
- Жири додељује три награде, које нису дељиве.
- Радови се шаљу на адресу Културног центра: Кнеза Лазара 28, 12220 Велико Градиште, са роком до 1.јуна 2021. године.
Прва награда: песма се објављује у билтену „Царевчева лира“, чита се прве вечери код споменика у Градском парку и на манифестацији „Царевац на Врачару“ у Београду.
Друга награда: песма се објављује у билтену „Царевчева лира“ и чита на манифестацији „Тачно у подне“.
Трећа награда: песма се објављује у билтену „Царевчева лира“ и чита на „Округлом столу“ фестивала.
Неопходне информације
о Властимиру Павловићу Царевцу
Властимир Павловић Царевац рођен је 1895. године у селу Царевац, општина Велико Градиште, а умро је 1965. године у Београду. Завршио је Правни факултет, али се правом мало бавио. Музика је била његова љубав за читав живот.
Године 1929. стао је на чело тек формираног Народног оркестра у Радио Београду и ту је остао до краја живота. Као шеф елитног Народног оркестра, завео је ред у тада хаотичној народној музици у Србији и увео стандарде који се и данас поштују. Тиме је Царевац постао родоначелник народне музике у Србији, а његов колега Мокрањац био је то исто – али за класичну музику.
Упорним радом, Царевац је однеговао десетине и десетине певача народне музике, који су се уградили у темеље српске народне музике. Са својим Радио-оркестром снимио је преко 2500 минута музике за трајно емитовање, а на тржишту се налази његов троструки ЦД, који увек изнова побуђује пажњу наше јавности.
Царевцу у част, његово Велико Градиште организује од 1995. године Музички фестивал „Царевчеви дани“, кроз који се негују две основне Царевчеве уметности – уметност свирања српске музике на виолини и уметност стварања певача српске народне музике.
Такође, 2011. написана је и прва и једина Царевчева монографија – ОД ЗЛАТА ГУДАЛО, издање Завода за уџбенике Београд, која на 400 страна, у великом формату, прича узбудљив живот великог мајстора.
Опширније:
– Монографија Царевца „Од злата гудало“, издање Завода за уџбенике 2011. године
– „Царевчева лира“ – издање „Нота“ Књажевац 1991. године
– „Царевчева лира“ – билтен Фестивала који излази годишње
– ОСВРТ на претходни фестивал – постоји од 1995. године.
Културни центар
„Властимир Павловић Царевац“
Велико Градиште